INvent Ivana & Nataša

Draga naša, Pošto smo te dočekali po gotovo svim običajima i kalendarima, red je da porazgovaramo. Otvoreno i prijateljski. Čisto da ne bude posle: „nisam znala“, „niko mi nije rekao“, „imali ste nerealna očekivanja“… Da se pogledamo u oči, pa da krenemo i u ovu avanturu. Mi sa tobom, ti sa nama. Nit’ mi imamo rezervnu godinu, nit’ ti nas možeš da zaobiđeš. (Mislim, ne možeš, zar ne?) Odmah da ti kažem: radost sa kojom sam te dočekala bila je moja odluka, a ne stvar trenutka ili neočekivanog raspoloženja. Moglo bi se reći – čista paganština na delu. Pomislih, možda ...

Ovo što smo doživeli jutros u Beogradu ne pripada 21.veku, ne pripada jednom VELEGRADU, kako Beograd nazivaju svi kada se nešto busaju, ne pripada PRESTONICI, što je u poslednje vreme omiljeni termin petparačkih novinara kad pišu „važne“ vesti iz „PRESTONIČKIH noćnih klubova“… Dovoljno dugo živim da pamtim i veće snegove, pamtim razne kolapse u saobraćaju, ali potpuno neraščišćene bulevare i velike gradske ulice nisam videla nikad. Bila sam primorana da decu vodim taksijem u školu jutros, autobus za nas nije moguć u ovim uslovima, mora mnogo da se preseda. Ustale smo pola sata ranije nego obično i od 7 15 ...

Evo brze i lake ideje za nas kojih se kuhinja plaši… Predlažem zelenu salatu sa strane, lepo ide. Lep ručak za letnje dane!

Ne znam kako se kaže – sebičluk ili sebičnost… Ja kažem – sebičluk. Tako se govorilo ranije, a i grublje mi zvuči reč i bolje oslikava šta o toj osobini mislim… Sebičlluk je kao i mnoge druge manifestacije postao legitiman, pa nas tako u redovima i autobusima guraju kojekakvi koji su „važniji od nas“, kolege i lažni drugari izbegavaju kad nema nikakve koristi od kontakta, balvani parkiraju na mesta za invalide, hohštapleri guraju u provalije ako će se oni na tome okoristiti… Nisam psiholog, ali iz mog iskustva – sebičluk i samoljublje obavezno idu zajedno. Pravo na sebičluk je valjda ...

Zapravo, Ivana je kriva: da ona nije od jutros pokrenula temu, možda bih i oćutala, ali kako je „teško žabu u vodu naterati“ – ne mogu da ćutim. Ivana je prokomentarisala pismenost autora potencijalno zanimljive rasprave na temu zašto mladi znaju više o estradi nego o Njegošu. Ipak, podnaslov članka otkrio je da autor i urednik (ako ga je bilo), nisu familijarni sa gramatikom, pa je teško poverovati i u njihov iskren bol zbog zanemarenih književnih vrednosti. Naime, ispod provokativnog, čak jakog naslova: „Ko je ubio Njegoša?“, u podnaslovu se kaže da „Mladi u Srbiji mnogo bolje poznaju opus folk ...

Grad čine ljudi. Prošla subota, Maraton, jedan od onih dana kada si ponosan na svoj grad, nasmejana lica i domaćih i i svih koji su nam došli. Karnevalska atmosfera, navijači, dobošari, bendovi…svi u službi podrške i bodrenja hiljada trkača. Ko nije nikada posetio Maraton – da zna: retko ćete imati priliku da se osećate tako ushićeno, dišete svi kao jedan-i sa trkačima i sa publikom. Retko ćete u životu imati i priliku da vidite toliko nasmejanih lica svih generacija i da im zavidite na trudu i volji da izdrže i pobede sami sebe… A onda će taj lepi balon odjednom ...