Pre zaista mnogo godina, u avionu (!?) sam slušala traktat dveju gospođa o pranju veša. Detalje sam zaboravila, ali mi se završnica urezala kao lajt-motiv: “Ženo, veš mi se preporodio!” Od ta doba, a prošlo je baš mnogo, ja čekam da mi se veš ili šta drugo u domaćinstvu preporordi i, taman kad sam digla ruke, renesansa se desi na sasvim neočekivanim mestima: u fioci sa začinima i u špajzu, na polici sa praškastim provijantom (provijant – namirnice potrebne za ishranu, naročito vojske, prim. aut.) Znate onu situaciju kad vam ostane nečega u kesi, nikako nije za bacanje. Zatvaramo gumicama, ...

Spasenija Pata Marković, ako niste znali, bila je, za ona vremena i ove prostore, više nego Marta Stjuart, Džejmi Oliver i Lepi Brka – zajedno. Njen čuveni kuvar, koji sam dobila od bake u nasleđe, bio je mnogo više od zbirke recepata. Bio je to bukvar za vođenje domaćinstva, udžbenik gatronomske kulture,, dijetetike, higijene, ali i tradicije i običaja. Nije neobično, zato, što mnogi recepti počinju rečenicom : “Uzeti čistu šerpu…” 🙂 Ali o receptima ćemo drugi put. Bilo mi je zanimljivo da pročitam kakva uputstva Pata daje mladim domaćicama za Uskrs. “Svaka domaćica mora imati napravljen plan, po kome ...

Izbor sve veći, a čini se da nam je sve komplikovanije. Igraonice su sve kreativnije, sve ih je više, košta sve to papreno, treba odabrati… Gužve su neopisive, mora da se zakaže nekad i mesecima unapred. A u stvari na kraju sve zavisi od animatora, da li se deci svidja ili ne… Bioskop je ponekad rešenje, mada je torta posle prava muka. Odvedu te u neku klaustrofobičnu sobicu , „panic room“ što neko reče… deca sede na patuljastim stolicama, smažu kolač i ćao. I onda ti dete kaže da želi da slavi rodjendan kod kuće… Prvo se obraduješ što ne ...

U porodicama Zarić i Ristić nikad se nije postavljalo pitanje treba li imati kućnog ljubimca. Neko od njih je ivek bio član familije i sa te strane od nas dve nećete čuti dilemu da li je dobro da deca rastu uz životinje. Bilo je i istraživanja koja su pokazala da među onima koji su odrasli brinući o kućnom ljubimcu (ili su možda ljubimci brinuli o njima?) ima značajno manje zavisnika o opijatima. Naprosto, odgovornost se vaspitava, a uz nju idu i osećanje da si nekome potreban i da imaš važnijeg posla od prepuštanja depresijama i drugim lošim pričama. Tako gledajući ...

Da me neko pita koju radnju u životu najčešće ponavljam a da nisu u pitanju posao i kućne obaveze, odgovor bi bio – kupujem helanke. Da, blesavo zvuči, ali je istina. Toliko sam helanki kupila otkad imam decu, ne zna im se broj. Više nego veša, čarapica… bilo kog drugog dela odeće. Moja ćerke vole da nose helanke u školu, razumem ih potpuno i podržavam, udobne su, elastične, mekane. I lepo im stoje dok su deca (nisam sigurna šta mislim o helankama na odrasloj osobi, osim ukoliko nisu „za po kući“…) Zašto toliko kupujem? Nije modiranje u pitanju. Na svim ...

Uveliko je počelo: sad je samo pitanje kako srediti kalendar i uskladiti sve posete dragim ljudima koji slave slavu. Uz kalendar i posete ide i skriveno pitanje: kako ne nabaciti desetak kila od Mitrovdana do Svetog Jovana, ali to nije tema ove priče. Da se odmah razumemo: slava je jedan od najlepših i najdugovečnijih običaja, ali ni na kraj pameti nam nije da delimo porodice na one dobre, koje slave slavu i one druge, koje to ne čine. Kao što je ispovedanje vere najličnije opredeljenje, kao što je svako drugo opredeljenje ljudsko pravo, tako je i sa ovom pričom. Najzad, ...