INvent Ivana & Nataša

Znate kad o nekom slušate samo: „Gos’n Žuća pravio ovo…“ , „Gos’n Žuća pravio ono…“ , „Gos’n Žuća naš’o manu i najboljim kuvarima…“ . I ne poznajete čoveka, a već imate tremu. Možete, onda, misliti koliko je bilo važno dobiti priznanje od Gos’n Žuće i to, ni manje ni više, nego za ajvar. I, pošto sam ušla u „kuću slavnih“ Žućinog kulinarstva, za uzvrat sam dobila recept za začin koji već godinama u našoj kući zamenjuje takozvane „suve začine“. Mešavina suvog povrća + so + pojačivači ukusa + industrijska boja + nepoznati konzervansi , tako bi nekako mogla da izgleda ...

Postoje neke stvari, neki prostori, neka vremena koja vas jednostavno vuku u uspomene. Posni slavski kolači – to je moja tetka Mara. Zapravo, to je bila mamina tetka, ali, kako nije imala sopstvene, svi smo mi bili njena deca i svima je ona bila samo naša. Mara je bila najmlađa ćerka trsteničkih kafedžija i hotelijera, Radenka i Milke Stojaković. Imala je sve predispozicije da bude bogata udavača, od lepote do miraza, ali joj mladost pala u najgore, ratno vreme i eto…Sve nedaće nisu joj oduzele dobrotu i posvećenost i majstorstvo kakvo se danas retko sreće. Jednom rečju: što sam naučila ...

Da naše bake i prabake čuju kako bi se u špajzu, među teglama tradicionalno napunjenim ajvarima, pinđurima, somborkama, pa kompotima, pekmezima i džemovima moglo naći nešto tako kao što je ljut džem – samo bi sumnjičavo zavrtele glavom. Što bi moja baka rekla: to kod nas nije običaj! Nova vremena – novi i običaji, pomešale se kuhinje i ukusi i sve je više onih koji vole da tradicionalnom zalogaju dodaju ezgotični začin. E ovaj džem spada u tu kategoriju: dodatak neobičnog, dobrog ukusa. Savršeno se slaže sa mesom, a lepo ide i uz ribu. Ni kanapei se neće buniti ako ...

Mada će, shodno godinama, još dugo imati privilegiju da je zovu mladom, Katarinu Pejak su već nazvali i srpskom Norom Džouns. Publika i u Evropi i u Americi (Katarina trenutno živi u Nešvilu) zna je kao kantautorku osobenog stila osnaženog diplomom prestižnog Berklija. I, nekako, uz Katarinu je najčešće išao bluz. Ovog puta, Katarina Pejak i njen trio predstavljaju projekat “Killing the blues”, kroz pesme autora koji su deo rokenrol istorije, kao što su Tom Vejts, Bob Dilan, Džoni Mičel, ali i onih onih koji tek postavljaju nove kriterijume za to šta je bluz, šta amerikana, a šta je „singer-songwriter“. ...

Nekoliko puta sam već na Tviter postavila istu sliku: veoma prometno stepenište u komšiluku toliko zagađeno i prljavo da zaista izgleda kao scena iz nekog jezivog filma. Živim na istom mestu već skoro 20 godina i tek u zadnje vreme sam počela da primećujem te gomile svakakvog đubreta – bilo je sigurno i pre, ali nikad u ovolikim hrpama. Ili službe za čišćenje rade slabije ili su se „Beograđani“ baš raspustili. Na tim stepenicama često sede prolaznici da prezalogaje nešto, u blizini su pekare i samoposluga. Ćoškare neki momci i piju, takođe. Kad završe sve uredno zgužvaju i bace, jer ...

Znam da nije lako, a u takvim vremenima lakše uspeva korov u nama, zapati se nezadovoljstvo i izbija kroz reči, poglede, osećanja. Ipak, one koji, ne uspevajući da poprave sopstveni status (koje god prirode), nalaze zadovoljštinu u kvarenju tuđeg ili čak zajedničkog (raspoloženja, odnosa, imovine…) – nikad neću razumeti. A, bogami, ni tolerisati. Slika prva Turističko mesto u Srbiji. Varoš u kojoj je moja baka dobila plac kao miraz još 1930. Posle tu i kuću napravila, živela, plaćala dažbine… Mi ne živimo, ali povremeno odemo i da – plaćamo dažbine. Od tih poreza valjda imaju koristi i ostali varošani. Kola ...