Gos’n Žućin začin „za sve“

Znate kad o nekom slušate samo: „Gos’n Žuća pravio ovo…“ , „Gos’n Žuća pravio ono…“ , „Gos’n Žuća naš’o manu i najboljim kuvarima…“ . I ne poznajete čoveka, a već imate tremu. Možete, onda, misliti koliko je bilo važno dobiti priznanje od Gos’n Žuće i to, ni manje ni više, nego za ajvar.

I, pošto sam ušla u „kuću slavnih“ Žućinog kulinarstva, za uzvrat sam dobila recept za začin koji već godinama u našoj kući zamenjuje takozvane „suve začine“.

Mešavina suvog povrća + so + pojačivači ukusa + industrijska boja + nepoznati konzervansi , tako bi nekako mogla da izgleda formula začina koje svi zovemo jednim poznatim, sad već stranim brendom. Teško da se može nazvati zdravom hranom, ali, nekako, teško ga se i odričemo. Ako je već tako, da vidimo šta se može učiniti da bude bar malo prihvatljivije.

Naravno, osnova i ovog, domaćeg začina je so. Ona ga konzervira (ja ga pravim svake druge godine i odlično izdržava u špajzu) i ne može se izbeći. To samo znači da je i sa ovim začinom potreban izvestan oprez, posebno ako postoje zdravstveni razlozi da izbegavate slano.

Čist bonus će biti ako upotrebite organsko povrće i morsku so. Kako količine materijala nisu tako velike, a dobija se izdašni začin, možda treba pregrmeti i finansije (sve organsko je, naravno, skuplje).

Sve sastojke samleti na mašini za meso i dobro promešati. Napuniti teglice ili tegle, staviti celofan i zatvoriti.

Može se dogoditi da paprika pusti dosta vode. Ako baš ima mnogo vidljive tečnosti, ocedite je što pre, čim pomešate sastojke, a još bolje čim sameljete papriku. Preporuka je da ne birate one najveće i najmesnatije paprike. Za ovo će biti bolje manje i suvlje, one što nisu baš „za izložbu“.

Trajnost začina je zaista duga, ali ja ga uvek, kada otvorim teglu, držim u frižideru.