O sebičluku

Ne znam kako se kaže – sebičluk ili sebičnost… Ja kažem – sebičluk. Tako se govorilo ranije, a i grublje mi zvuči reč i bolje oslikava šta o toj osobini mislim…

Sebičlluk je kao i mnoge druge manifestacije postao legitiman, pa nas tako u redovima i autobusima guraju kojekakvi koji su „važniji od nas“, kolege i lažni drugari izbegavaju kad nema nikakve koristi od kontakta, balvani parkiraju na mesta za invalide, hohštapleri guraju u provalije ako će se oni na tome okoristiti…

Nisam psiholog, ali iz mog iskustva – sebičluk i samoljublje obavezno idu zajedno. Pravo na sebičluk je valjda nagrada za to što si tako poseban… Ljudi „posebniji od drugih“ uvek boluju od oba, prokomentarišeš li nešto na tu temu razrogače oči. Nikad ne tvrde da nisu takvi, nemaju argumentaciju za suprotno, to su uvek jako konkretne i opipljive stvari – samo se naljute i ne žele o tome da pričaju, obratite pažnju sledeći put. Nema na tu temu otvorenog razgovora, kako priznati tako nešto kad te neko satera u ćošak.

Šta raditi sa njima? Ako si razuman, običan čovek, nećeš raditi isto što i oni. Ne bi ni umeo. A ako ne možeš da se lišiš njihovog prisustva, a mnogi su nemilosrdno „nakačeni“ na naše živote – stradaćeš strašno. Isisaće ti život, energiju, uzeće ti sve što mogu a neće ti dati ništa, jer ne smatraju da ti duguju. Njima to „pripada“, rođenjem valjda.

Uvek sam se pitala šta neke ljude čini takvim… Vaspitanje, genetika, horoskop…ne umem da se odredim.

Najopasniji su sebični i samoljubivi ljudi koji su nezadovoljni svojim životom. Jer su zbog svoje „posebnosti“ i umišljene superiornosti očekivali bolji život, a on se nije desio. Nije im DAO ono što su želeli. To su oni koji se uvek kače na nekoga i nesposobni su da bilo šta urade sami. Pa onda kada svi odu – tonu. Ali i dalje ne razumeju da im ništa ne pripada, samo su razmaženo nešto umislili. I onda tim nezadovoljstvom muče okolinu, uporno su i dalje najpametniji i ne shvataju svoju grešku. Uvek je neko drugi kriv što ne žive svoj san da budu kraljevi i kraljice.

Ono što mislim da je da tu nema pomoći. Neko tako „superioran“ se neće preispitivati. Ove što nam svojim sebičlukom i otimanjem uništavaju živote u spoljnom svetu treba kažnjavati i tako ih se rešiti (sanjaj, Ivana…) Ove koji nam u privatnom životu sisaju krv i uzimaju samo šta i kad im treba, ali za uzvrat nikad ništa ne daju – treba isključiti iz života.

Kad su tako posebni sigurno će lako naći nekoga da ih voli i bude im na usluzi.