Sjaj i beda moga grada

Grad čine ljudi.

Prošla subota, Maraton, jedan od onih dana kada si ponosan na svoj grad, nasmejana lica i domaćih i i svih koji su nam došli. Karnevalska atmosfera, navijači, dobošari, bendovi…svi u službi podrške i bodrenja hiljada trkača.

Ko nije nikada posetio Maraton – da zna: retko ćete imati priliku da se osećate tako ushićeno, dišete svi kao jedan-i sa trkačima i sa publikom. Retko ćete u životu imati i priliku da vidite toliko nasmejanih lica svih generacija i da im zavidite na trudu i volji da izdrže i pobede sami sebe…

A onda će taj lepi balon odjednom da pukne kad vidite neke sugrađane na delu…

Stojimo na trotoaru moja ćerka i ja, čekamo prijateljicu da protrči. I još stotine ljudi. Poslednji naporan uspon u Kneza Miloša su savladali, skreću levo u Srpskih vladara, umorni, imaju možda još 800 do cilja na Terazijama.

A „Beograđani“, samobitni u svojoj bahatosti, pretrčavaju stazu. Sve gledaju kad će momci iz obezbeđenja da okrenu glavu, pa juriš…bilo je i sudara sa maratoncima. Jedan je pao.

Muškarci krišom skokovima gazele, k’o lopovi, bezobrazne balavice lagano i drčno – pa neke još stadoše na sred staze da se posvađaju sa obezbeđenjem, nek’ ih zaobiđu trkači, one su lavice i ne sklanjaju se nikome … sredovečne „gospođe“, sa stavom „ JA hoću da pređem i NIKO me neće sprečiti“…Neki glume zbunjenost, nisu kao razumeli da ne smeju da pretrčavaju trasu kojom takmičari trče i pokazuju rukama kako baš „tamo moraju da idu“…

Pa braćo, ovo je bio 29. Maraton. Svake godine sve znate. Učinite taj ustupak svom gradu i idite okolo, to je taj jedan, svečani dan. Danima unapred znamo da je dobar deo grada zatvoren, znamo trase, tajminge.

Mnogo sam se iznervirala. I opet taj rolerkouster od ponosa do sramote u jednom minutu.

Par sati kasnije dolazim kući. Ujutru kad sam izlazila bacila sam pogled na maleno igralište za decu iz kraja koje je tog trenutka završeno. I cveće je zasađeno okolo. Istrčala deca odmah da se igraju. Ne želim da budem baksuz, ali prva pomisao mi je bila – koliko će izdržati?

Već popodne klupe su bile izgažene, a igralište ispovraćano. Tu su se naše dike huligani okupili da se pripreme za Derbi. Bukvalno sam se rasplakala.

Grad čine ljudi…