VENTil

Jako me je ražestio snimak koji je ovih dana osvanuo u skoro svim online medijima – američki novinar se nateže sa našim policajcem koji pokušava da mu naplati kaznu. Prvi tekst koji sam videla (ne znam da li je i prvi koji je objavljen) imao je komičan pristup i da se nisam naoružala strpljenjem da pogledam ceo snimak, koji traje skoro pola sata, verovatno bih i ja ostala ubeđena u još jednu smešnu epizodu, jer policajac, naime ne govori engleski. Pretpostavljam da je većina vas pogledala snimak, okačen na YouTube pod naslovom „Pogledajte srpskog policajca kako traži mito“. Novinar ima ...

Ulazim jutros u autobus. Jedan od novih, klimatizovan. Nije ni prevelika gužva, lako pronalazim mesto i nevino se radujem udobnoj vožnji. Ulazi u isti autobus i „baja“, seda i posle nekoliko sekundi energično i bučno otvara prozor. Ne haje za nalepnicu na tom istom prozoru na kojoj je ispisana molba da se ne otvaraju prozori, kako bi klima-uređaji imali smisla. Baš me iznervira, a onda, da bih skrenula misli, gledam po autobusu i vidim bar još pet otvorenih prozora. Na svima je ista nalepnica. E to će nas dokusuriti! Zašto baš moram da se ponašam kako nalaže neko pravilo? Ta ...

Pitam se nekada zašto ne pišem dnevnik. Divno sam razradila tu naviku kao tinejdžerka i jako mi je prijalo. I znam ljude koji to rade, može da se pročita u savetima stručnjaka i da je preporučljivo. Ne znam… vremena su takva da ne mogu da sagledam kako bi to izgledalo. Verovatno kao mini – kolumna svaki dan. Izbacivanje negativne energije. Činjenica je da se svima nama dešava mnogo manje lepog, što bismo mogli da zabeležimo, nego lošeg, i mislim da me to odvraća od ideje da ga redovno pišem. Pri kraju smo nedelje, evo kako bi to izgledalo u mom ...

Nekad. Davno. Bar kada je Evrosong (mi smo zvali „Pesma Evrovizije“) u pitanju. Ruku na srce, ni u muzički najblistavijim vremenima na ovom festivalu rođeno je malo svevremenih pesama, pa ni „Vaterlo“, koji je bio prvo pojavljivanje grupe ABBA, nije ni njihova najbolja pesma, ni najveći hit.Ipak, da je bilo više muzike – bilo je. Ako na stranu stavimo pomalo degutantnu geo-političku predvidljivost glasanja, rekla bih da ostaju dva veoma važna faktora sa kojima bi ambiciozni učesnici festivala morali da računaju: poruka i efektan nastup. Nije tajna da je ova manifestacija odavno utočište i mesto okupljanja pripadnika i/ili najsnažnijih podržavalaca ...

Koliko puta vam se dogodilo da ste primorani da se osećate loše zbog nečega što znate da ste uradili dobro? Jer vaš šef nije zadovoljan, ali ne znate tačno zašto? Da li vam se nešto sprema? Pravi li se manevar da vas zamene nekim boljim ili „boljim“? Podobnijim? Ovaj „novi“ sistem poslovanja u kriznom periodu mnogima je osvojio ili utvrdio autoritet jer su dobili priliku da rukovode (čitaj – vladaju) ljudima koji u nedostatku izbora prave gomile kompromisa, ćute i trpe ono što ranije nikada ne bi. Neki, kad se priča na ovu temu kažu „Dobrodošli na Zapad“. Nije to ...

Kako stvari stoje, nasilna smrt postaje preovlađjući oblik odlaska. Čovečanstvo je monstruozno ogrubelo na svakodnevne izveštaje u kojima se pominje 10, 100 ili 200 pobijenih, na ovaj ili onaj način. Iskreno, ne znam ni šta bismo i kako bismo se emotivno nosili sa realnim spoznanjem tolike smrti van prirodnog poretka. Ipak, neke vesti se ne daju prenebreći. Samo do polovine vikenda sam brojala ubijene – devetoro u jednom danu. Deseta žena – izvršila samoubistvo. Ako sad prestanete da čitate, a znam da biste, bojim se da ćete upasti u kukavičku masu onih koji veruju da se sve to dešava tamo ...