VENTil

Ovih dana me je porazila informacija da postoji predlog da se u jednom lepom delu šume između manastira, osnovne škole i poznatog starog senjačkog restorana – pravi deponija. Ili „reciklažno dvorište“, bolje zvuči… Meni je svaki park i svaki komad šume svetinja. I mislim da bi trebalo svima da bude, naročito u gradskim sredinama. Očigledno ne misle svi tako i veoma bih volela da upoznam potpisnika ideje, da ga pitam šta ga je tačno navelo da mu baš to mesto padne na pamet. Ljudi potpisuju peticije, žestoko se bune i baš da vidimo kako će da se završi. Hoće li biti razuma ili po stoti put ...

Da se razumemo: nisam odgajana na engleskom dvoru. Čak i na ovaj domaći ušla sam samo kao turista. Nisam imala guvernante od ranog detinjstva i nisam persirala roditeljima. Bila sam i ostala sasvim uobičajeno vaspitavana osoba, doduše, sa dubokim korenima u prošlom veku. Možda me taj prošli vek i muči. Ni sanjala nisam da ću tako brzo stići do fraza koje je, kada sam ja bila klinka, izgovarala moja baka. Ona se tada čudila nekim dugokosim i čudno obučenim, ništa nije razumela to „dranje“ od muzike i pitala se kako sve to izdržavamo i vide li im roditelji kako su izašli iz kuće. Draga ...

Gledam jednu američku seriju sinoć, skandali neki, kampanje, koliko hoćeš zlonamernih oponenata i novinara. Zovu, traže izjave, postavljaju neprijatna pitanja, dobijaju odgovore. Na kraju svakog odgovora sledi pitanje novinara sa druge strane “žice”: “Is it a quote?” (“da li je to citat?”) Dakle – da ne bi bilo zabune i optužbi za vadjenje iz konteksta – oni snimaju taj razgovor i sagovornika, drugim rečima pitaju da li je u redu da to tako i objave. I objave – kad dobiju potvrdu. Čist račun. Pitala sam par prijatelja koji se bave javnim poslovima i imali su neprijatnosti sa izvesnim pisanim medijima – da li ...

Ako sam dobro obaveštena, naša deca već neku godinu ne učestvuju na PISA testiranjima. Skupo je, a mi nismo baš bogati. I, da se razumemo, ja ne mislim da je takav angažman presudan za kvalitet našeg obrazovanja, mada nije kad-kad loše ni uporediti se. To poređenje, kad ga je i bilo, nije trebalo da služi za gordost ili porugu, već da se vidi šta to drugi rade bolje, pa imaju bolje rezultate. No, za prosutim mlekom ne vredi kukati. Da vidimo gde smo mi danas. Za zanimljivu (ako ne naučno utemeljenu analizu), nije potrebno ništa više nego gledati TV kvizove, ...

Evo nekoliko zajedničkih stavova i saveta vrednih i uspešnih ljudi o kojima stalno slušamo i čitamo – kako se izdvojiti, ne biti prosečan: “ Uspeh se ne dešava sam od sebe“, kažu. “ Morate ga želeti i raditi na njemu.“ „ Morate puno da se odričete“. I slično… Sve to i mi radimo, pa uspeh često izostane, ne bi li neko drugi bio „uspešan“, jer je neko tako odlučio. Odričemo se i radimo – pa ništa. Sve na minimumu minimuma. Mnogi bi i da rade, ali nemaju šta. Da, mnogo je teška situacija kod nas. Sve što uvek saslušamo na ...

Postoje mesta i situacje u kojima se otvara prostor za neka razmišljanja „nedozvoljena“ u redovnim okolnostima. Iako sam svoj odlazak u bolnicu posmatrala kao deo rešenja, a ne deo problema, lagala bih kada bih rekla da nije bilo trenutaka u kojima sam se pitala jesam li, možda, uzela kartu za „drugi smer“? A odmah zatim: šta sve nisam uradila, a trebalo je i važno je? Prošlo je i dobro je. Sada hladne glave mogu da se pitam i ovo: kada se u nas (a rekla bih da je to kolektivno) uselio taj magijski i neracionalni odnos prema kriznim situacijama? Znate ...