INvent Ivana & Nataša

Nekad. Davno. Bar kada je Evrosong (mi smo zvali „Pesma Evrovizije“) u pitanju. Ruku na srce, ni u muzički najblistavijim vremenima na ovom festivalu rođeno je malo svevremenih pesama, pa ni „Vaterlo“, koji je bio prvo pojavljivanje grupe ABBA, nije ni njihova najbolja pesma, ni najveći hit.Ipak, da je bilo više muzike – bilo je. Ako na stranu stavimo pomalo degutantnu geo-političku predvidljivost glasanja, rekla bih da ostaju dva veoma važna faktora sa kojima bi ambiciozni učesnici festivala morali da računaju: poruka i efektan nastup. Nije tajna da je ova manifestacija odavno utočište i mesto okupljanja pripadnika i/ili najsnažnijih podržavalaca ...

Još kao vrlo mlada sam se zaklela da nikada neću izgovoriti rečenicu „u moje vreme“. Prvo – svako vreme ima da bude MOJE, a drugo – da ne davim pričama iz naftalina mlađe od sebe, svi smo se, kad smo bili klinci, ježili tih priča starijih jer je naaaravno uvek sve bilo sto puta bolje kad su oni bili mladi. Međutim sa sveopštim sunovratom ovog našeg sistema vrednosti – jasno je da su mnoge stvari objektivno i po svačijem mišljenju nekada bile bolje, pa samim tim imamo obavezu da ih popravimo i unapredimo u ovom vremenu. Mediji i film su ...

Koliko puta vam se dogodilo da ste primorani da se osećate loše zbog nečega što znate da ste uradili dobro? Jer vaš šef nije zadovoljan, ali ne znate tačno zašto? Da li vam se nešto sprema? Pravi li se manevar da vas zamene nekim boljim ili „boljim“? Podobnijim? Ovaj „novi“ sistem poslovanja u kriznom periodu mnogima je osvojio ili utvrdio autoritet jer su dobili priliku da rukovode (čitaj – vladaju) ljudima koji u nedostatku izbora prave gomile kompromisa, ćute i trpe ono što ranije nikada ne bi. Neki, kad se priča na ovu temu kažu „Dobrodošli na Zapad“. Nije to ...

Postoji jedna zanimljiva pojava na koju natrčim s vremena na vreme i svaki put se zapitam „jesu li ovi ljudi normalni…“ Naime, neki ljudi tako olako barataju terminom „prijatelj“, ali ne ono usput, u žaru govora – nego ozbiljno. Izgovore „moj prijatelj Taj i Taj“ za nekoga koga su upoznali ne tako davno, a nisu baš podelili neke velike životne nedaće i iskušenja koja mogu za kratko vreme da zbliže ljude koji su se tek upoznali… pa da kažeš – vezali su se. Najčešće je to neka kafanska ili interesna varijanta. Neki se čak ne libe i da o „prijatelju“ ...

Kako stvari stoje, nasilna smrt postaje preovlađjući oblik odlaska. Čovečanstvo je monstruozno ogrubelo na svakodnevne izveštaje u kojima se pominje 10, 100 ili 200 pobijenih, na ovaj ili onaj način. Iskreno, ne znam ni šta bismo i kako bismo se emotivno nosili sa realnim spoznanjem tolike smrti van prirodnog poretka. Ipak, neke vesti se ne daju prenebreći. Samo do polovine vikenda sam brojala ubijene – devetoro u jednom danu. Deseta žena – izvršila samoubistvo. Ako sad prestanete da čitate, a znam da biste, bojim se da ćete upasti u kukavičku masu onih koji veruju da se sve to dešava tamo ...

Nebojša Bjelica je neko ko me je, pre 15-tak godina kada sam ga upoznala, impresionirao svojim pristupom poslu kojim se bavi i od tada pratim šta radi. Iz mog ugla – potpuno drugačiji od većine frizera koje poznajem, napravio je od svoje struke nešto više, jer je i želeo nešto više. Osim što ga smatram umetnikom među frizerima i što sam mu zahvalna jer kod njega nema tračarenja – jednom davno sam videla tablu posle nekog njegovog predavanja, koja je bila ispisana nekim za mene komplikovanim hemijskim formulama pa sam se prepala i „vratila u prvi razred“. Većina njegovih kolega ...