Nataša

Ovo je priča koju sam najpre doživela, a onda i podelila prošle godine neposredno posle Uskrsa. Ovih dana mi se vratila kao jaka želja da ponovo sretnem njenog junaka, da mu se zahvalim. Iza mene je jedna, u osnovi, dobra godina: svi smo živi i zdravi, dete je uspešno položilo prijemni ispit i upisalo muzičku gimnaziju,ja sam krenula sa novim poslom i rodio se “INvent”. Nekako verujem da je to njegova zasluga. I mislim da joj je sada i ovde mesto zato što je pred nama Velika nedelja, sedmica u kojoj će mnogi postiti i možda se pripremati za pričest. ...

Ima dana u kojima ne svane. I to ne mislim metaforično, nego stvarno. Probudiš se, a nigde svetlosti. Nedostaje sunca. Onomad smo pregurali nekoliko takvih, a taman se zaradovali proleću. Ja bih možda i pristala na kompromis, ali mi se nešto srce razigralo u prilično brzim i nepravilnim ritmovima. I opet ne mislim metaforično. Šta ću, odem kod lekara, a čovek kaže: „Ovih nekoliko dana sve same aritmije. To vam je od sunčevih, magnetnih oluja.“ I još dodaje, želeći da mi olaša: “Eto, nije do Vas, do Sunca je. “. Sunce, dakle. A nigde ga nema. Zapravo, toliko je bilo ...

U petak uveče, dok se vraćao iz škole, na ulici je veoma teško povređen petnaestogodišnji dečak. Na njega se sručio komad fasade i tako ga udario da je na trotoaru ostao krvavi trag. Dete je živo, hvala Bogu. U času kad ovo pišem lekari kažu: stabilno, posle teške, veoma ozbiljne operacije na mozgu. To „stabilno“po pravilu znači dobre prognoze i neću ni da mislim da će biti drugačije. Nadam se i da je njegov mladi duh jak koliko i njegovo telesno biće i da će svemoćna podsvest izbrisati ovaj stravični događaj iz njegovog živog sećanja. Kako je roditeljima… I ja ...

Pomračilo se. Mislim, pomračilo se sunce. Mesec, kažu, nikad veći, a još su paganski narodi znali de se u doba ravnodnevice dešavaju neke čudne stvari. Sve to meni liči na dovoljno razloga za strah. Ako ništa drugo, dovoljno mistično-kvalitetnih opravdanja za klonulost, predaju, mirenje sa sopstvenom slabošću. Ne plašim se pomračenja. Još kao klinka sam „garavila“ staklo i nikad nisam videla ništa uznemiravajuće. I mesec će ponovo postati mlad, a ravnodnevica je samo najava da će dan biti duži, da će ranije svitati i kasnije padati mrak. Kao nekom potpuno zavisnom od dnevne svetlosti, meni to samo može da prija. ...