INvent Ivana & Nataša

U 2:18h sam još jednom pogledala na sat. Ustajem u 7. Naravno, zbog toga je nervoza zbog nesanice još veća, pa ako je san i mislio da dodje na oči- sada sigurno neće. U očajanju (ovo mi je već drugo takvo veče zaredom, obično idu u serijama), pišem status na fb, na šta mi se javlja desetak drugara. Sve takođe ljudi koji ustaju rano i imaju gomilu obaveza sledećeg dana… Šta nam je? Pričala sam sa doktorom. Hoće to i od stresa, i u ovim godinama, i od poremećaja štitne žlezde, i od vremena i atmosferskog pritiska… sve to treba ...

Svaki ozbiljni, veliki grad ima mesta za one koji znaju da su u njima najprobraniji muzički doživljaji i umetnici čija imena imaju svetski značaj. Jedan od takvih klubova, „Ptica“, u proteklih 11 godna bio je „sigurna kuća“ za one koji bi da slušaju dobar bluz i džez, spasavajući se od agresivnog sveprisutnog neukusa. „Ptica“ se u četvrak, 14. januara zatvara. Na sreću, ne da bi nestala, već da bi nastalo novo mesto, prostranije za one željne dobre svirke. “Ulica bar“ će proraditi u Balkanskoj 13, ali o tome ćemo čim dođe vreme. Oproštaj od starog mesta u visokom stilu – ...

I o ovom Božiću će krenuti čestitke: ređaće se stihovi u sms porukama, FB zidovi će biti oblepljeni prigodnim slikama i rečima. Ništa nam ne verujem! Bar dok ne pokažemo da se nismo sasvim otuđili od ljudskosti i onoga što veličamo ovim porukama. Onomad, baš pred Novu godinu, ženu sa psom – vodičem slepih izbacili su iz autobusa. Ne jednom, više puta za redom. Pisale novine, gunđamo preko društvenih mreža, ali – pogledajmo se u oči: ovome nismo dorasli. Nisam od onih koji veruju da je trava zelenija u svakom tuđem dvorištu, ali poseta Beču prošlog leta me je uverila ...

Da je Gorica Popović sjajna glumica – stvar je o kojoj je suvišno pisati. Kako dobro peva zna svako ko bar malo drži do poznavanja dobre domaće muzike, ali kako Gorica ima zlatne ruke i šta sve ume – to saznanje je privilegija njenih prijatelja sa kojima podeli sličice svojih rukotvorina. Tako je onomad sa njenog FB „zida“ zamirisala pita od tikve, toliko slasno, da smo odmah zamolili Goricu da sa nama podeli i recept. I deluje fantastično za praznične zimske večeri. Nema druge – nego da probamo.       A Gorica kaže:

Od onih sam koji cene svoju tradiciju, ali ne smeta mi da iz drugih preuzmem nešto što mi se dopada i može da ulepša koji trenutak. Zimsko veče u našoj kući mora da miriše na cimet i karanfilić, okićeno tako da treperi i svetluca i dozvoljava izlet u bajkovito. To je vreme kad volimo da se okupljamo i na stolu bude čaja, tople čokolade ili kuvanog vina. A uz to dođu zgodno i – keksići. Paprenjake („bibernjake“, ako hoćemo u skroz domaćoj verziji) probala sam prvi put u Švedskoj pre mnogo godina. U to vreme je ovde bilo skroz nezamislivo ...

Kako stoje stvari, proteći će mnogo vode svim našim rekama, dok stranari višespratnica zgradu ne shvate kao – kuću. Svoju kuću. Malo je onih koji mogu da se pohvale komšilukom koji razume da lift nije problem stanara sa viših spratova, a poplavljen podrum, eventualno, onih u prizemlju (samo ako isto nije „visoko“). Gore od nepopravljanja i neodržavanja je – uništavanje. Koliko god se trudila, sa svom raspoloživom tolerancijom za kolektivne psihoze, ne mogu da razumem zašto nekom smeta nešto novo i upotrebljivo samo tu gde jeste. Ne odobravam, ali još i da razumem da neko odvrne sijalicu pa je odnese ...