INvent Ivana & Nataša

Stara je “istina” da je svaki voćni kolač manje “grešan” od onih što nemaju u sebi voća, pa, ako biste da zgrešite i jede vam se nešto laganije od slatkiša,tufahije su idealan izbor. Na pijaci ih ima dosta jabuka, idalno je da imate neku zalihu iz sopstvenih, neprskanih voćnjaka, (doduše, one sad baš teško održavaju), ali ako ste za kupovne, kao dobar izbor pokazale su se nakisele greni smit. Neki će vam reći da ovo nije kolač za nestrpljive, ali iskustvo nas uči da nije baš ni „viša matematika“. U suštini, brzo se spremaju, strpljenje je potrebno samo da sačekaš ...

Juče sam na ulici videla ženu koju ne poznajem, ali sam joj dobro zapamtila lice, ima tome 2 godine. Ne po dobru… A zapamtila sam je zato što sam je jednom prillikom posmatrala bar 20 minuta, a misllim i više, kako maltretira prodavce i ceo red ljudi i dece koji se formirao iza. Par dana pred novu godinu, naša najveća prodavnica igračaka u tržnom centru. Red na kasi, ja prva iza nje. Svi u kaputima i jaknama, smoreni od haosa prednovogodišnje kupovine i vrućine. Pune ruke korpi, ono kad odlučiš da ti je lakše da se skuvaš nego još i ...

Pre neko veče zapalio je „Pticu“ (skoro pa doslovno). U kultnom beogradskom klubu, koji je ovom svirkom najavio svoje zatvaranje (srećom i prelazak u novi, veći prostor), te večeri je bilo sasvim različitih generacija: od onih kojima je muzika 60-tih i 70-tih najprirodnije utočište, do klinaca koji tek ulaze u svet. Prostor je bio prepun zvuka i ritmova, nabijen emocijom do pucanja i, začudo, nikom nije bilo tesno. To što su muzičari bili nadohvat ruke publici bilo je taman toliko lepo, koliko da sasvim mladi gitarista iz publike, sa velikim poštovanjem doda svoju trzalicu gitaristi. Neki od nas (kao vaša ...

O modernom “bankarskom ropstvu” možda je bolje i ne počinjati priču, svako ima svoju i uglavnom su sve – tužne. Verujem da je lakše ljudima koji žive u uređenim državama i sa boljim standardom. Kod nas, da bismo za života osetili malo istog – krediti i kamate nabacuju takvu omču da se malo ko nije pokajao što je uopšte ušao u banku. Neka to i bude još jedan deo naše loše sudbine kraja 20. i početka 21. veka, ali ono preko čega apsolutno nikako ne mogu da pređem je demonstracija sile, koja na momente zvuči čak i kao pretnja – ...

Onomad sam ostala baš dugo na poslu. „Zaginula“ – što bi se reklo i sačekala spremačice koje uvek dolaze kad svi mi odemo. Tihe i neprimetne, ipak znaju dovoljno o svakom od nas. Ja se, opet, trudim, da ih primetim, pozdravim, kažem koju prijatnu reč. Srećem prvi put mladu ženu. Ima, otprilike, onoliko godina koliko ja medijskog staža, ali, ipak, prepoznaje moju televizijsku prošlost i onda sve kreće ustaljeno: „Zašto više nema emisije, tako je volela…“. Definitivno nije moja omiljena tema, ali trudim se da je ne uvredim pokazujući uzaludnost te priče. Kaže: volela bi više programa kakvi su nekada ...

Otkako sam shvatila kakav je igrač Novak Đoković, a naročito otkako je postao neuništiv kakav je sad, pitam se kolika je mentalna snaga potrebna da u takvom tempu kakav je njegov, a i mnogih njegovih sportskih kolega – izdržavaš sve što je pred tobom i nosiš se sa brojnim dešavanjima koje imaju za cilj da te sruše… jer nisu svi ljudi baš tako dobri… Novaku ne znaju da napišu ime. Više puta su ga proglasili Hrvatom. Otkako je nepobediv znaju da mu zvižde kad servira – neki zato što ne vole što je neprikosnoven, oni primitivni verovatno i zato što ...