INvent Ivana & Nataša

Na ovaj dan naš svet su napustili Servantes i Šekspir i nastavili da žive kroz svoja dela. Zato je upravo ovaj datum odabran da se u celom svetu obeležava kao Dan knjige. Po starom katalonskom običaju danas bi nekom dragom trebalo pokloniti ružu i knjigu. Hajde da to uradimo.

Priču o radoznalosti i mački svi znaju – ko ima mačku zna i kako to izgleda. Hiljadu puta skupo plaćena radoznalost, koja ni mačijom inteligencijom ne može da se pobedi. Kod ljudi je slična stvar, osim sto nas ipak odlikuje druga vrsta razuma, moć da analiziramo stvari, pa onda i naučimo da ne ponavljamo greške. Ima ona slatka teza “ja nikada ne pravim istu grešku dva puta, nego pet – šest puta, da budem sigurna”. Jeste simpatično za reći, ali niko normalan ne živi tako. Iz grešaka se uči. Zato me jako čudi nešto što se, vidim, ponavlja iz dana ...

Ubeđena sam da se svako u životu rodi sa nekim talentom. Neko za matematiku, neko za sport, zanat, umetnost… Neko dobije šansu da ga razvije, neko, na žalost ne. Najsrećniji imaju priliku da ga usavrše i od njega žive. Oni po pravilu uvek najviše vole ono što rade, najispunjeniji su, prihvataju situaciju i kad je teška mnogo lakše od ostalih ljudi, jer tu su zbog ljubavi. Ono što sam kroz život naučila je da ljudima rođenim sa darom za bilo koju umetnost nikada ne treba uskraćivati potrebu da se njom bave. Oni onda pate mnogo više i teže od onih ...

Jeste li primetili da većina današnjih klinaca (ovo „klinaca“ sa mnogo ljubavi, ne pežorativno) ne voli da čita? Budemo li do kraja iskreni prema sebi, retko ko se i u našem tinejdžerskom dobu ubijao od želje da pročita lektiru, ali su pristojnu nadoknadu donosili talasi književne mode po kojoj su Hese, Kundera, pa i Kastaneda (kojeg, uzgred, teško da je iko razumeo), bili ulaznica za većinu konverzacija. Nešto se, dakle, moralo čitati, neki se fond pročitanog ipak stvarao u našim biografijama. Ovi, međutim, ni da pipnu. U sopstvenom žargonu, ja sa to nazvala „alergijom na slova“, jer se pri samom ...

Vrlo dobro znam da Nataši nikada neću moći da „izađem na crtu“ kada je kuhinja u pitanju, pa bolje i da ne pokušavam. Međutim obećala sam da ću rado da delim jednostavne recepte, kao i brza jela – jer to bogami umem. Moji uvek pojedu sve što napravim, što znači da je ipak jestivo. Slučaj je hteo da su mi ćerke vrlo zainteresovane za kuhinju, pa me je malo i sramota da se izvlačim kad kažu „hajde da pravimo kolače“, na primer. I onda mi to uradimo zajedno ovako… (ništa instant iz kutije, nego sve po redu) Super su ispali, ...