INvent Ivana & Nataša

Pre 20tak godina, kada sam prvi put bila u Americi, jedan od mojih najjačih utisaka su bili ljudi koji sede u kolima u kolonama u jutarnjem špicu i pevaju. To mi je izgledalo prilično šašavo, ali sam im neverovatno zavidela – na slobodi da se tako ponašaju, jer bi ovde to tada bio „blam“, ali i na sreći kojom su svi zračili. Sada, vidim to ponekad i ovde, oslobodili smo se i ne stidimo se više toliko. Ali volela bih da vidim i češće. Pre nego što mi spočitate nešto tipa „kome je do pesme u ovakvim vremenima“, da kažem ...

Kad tridesetak godina živiš u medijima, poznanstvo sa ljudima “sa scene” nije kuriozitet. Ipak, Nikolu Čuturila sam upoznala tek kad se vratio iz Londona, zapravo, tek pre neku godinu. Sve što sam saznala kroz to poznanstvo spada u ono “kao da se dugo znamo”. U stvari, osetila sam da i on pripada ljudima za koje su kameleoni bili I ostali životinjska vrsta, a ne način sopstvenog ispoljavanja. Čovek ne može da bude malo pošten ili malo iskren. Sve ili ništa! Ali to verovanje kao da pripada nekom prošlom remenu. Bolje je, međutim, da o tome popričam sa Čuturom Nikola, kad ...

Sinoć sam bila na prvoj pretpremijeri mjuzikla „Mama mia“ u Pozorištu na Terazijama (premijera je 27.3.). I maaaaaaama mia!!! Stajaće ovacije za Jelenu Jovičić, Slobodana Stefanovića, Dragana Vujića Vujketa, Vladana Savića, Ivanu Knežević, Dušicu Novaković, Žarka Stepanova i ceo baletski ansambl, hor i orkestar. Vesnu Šouc, dirigenta, Bojanu Nikitović, kostimografa, Aleksandra Denića, scenografa… i reditelja Juga Radivojevića. Glavnu ulogu u alternaciji igraju mlade i preslatke Milena Živanović i Iva Stefanović, devojke divnog glasa. Šta smo očekivali – to smo i dobili. Predivnu, vedru, duhovitu predstavu posle koje sa ogromnim osmehom idete kući. Bitno: vodila sam decu (6 i 10 godina). ...

Retki su ljudi koji ne vole prirodu. Tišinu, svež vazduh, mir daleko od gradske gužve. Postoje ipak ljudi koji nisu dovoljno razvili odnos sa njom,jednostavno im je život bio drugačiji. Nisu nikad imali nikog na selu, vikendicu ili porodični kult odlazaka na izlete. Lepa je priroda,da,ali nemaju naviku da je obilaze dovoljno često. Ja sam jedna od tih. Setim se uvek svog pokojnog svekra, i on je bio „naš“ – kad bi mu neko pomenuo prirodu rekao bi „Kakva bre priroda, ja sam KABINETSKI tip“, da nas nasmeje. Potpuno sam kapirala taj strah od tišine i dosade, u gradu je ...