VENTil

Sezona praznika ne donosi samo radosti okupljanja, poklona, kratkog predaha – već za mnoge predstavlja i fazu preispitivanja i svođenja bilansa…najčešće ne samo godišnjih, nego i životnih. Zato će vam mnogi ljudi reći da su tužni i setni oko praznika. Preplave nas sećanja na neka bezbrižnija vremena, ljude koji nisu više tu…Ja ne volim da se ubijam u pojam i razmišljam o stvarima koje ne mogu da promenim, pa retko sebi to dopuštam. Ali moram da razmišljam o onome što mogu da menjam. Sama, ili uz nečiju pomoć i saradnju, zavisi o čemu se radi. Čovek mora da radi na ...

Kako stoje stvari, proteći će mnogo vode svim našim rekama, dok stranari višespratnica zgradu ne shvate kao – kuću. Svoju kuću. Malo je onih koji mogu da se pohvale komšilukom koji razume da lift nije problem stanara sa viših spratova, a poplavljen podrum, eventualno, onih u prizemlju (samo ako isto nije „visoko“). Gore od nepopravljanja i neodržavanja je – uništavanje. Koliko god se trudila, sa svom raspoloživom tolerancijom za kolektivne psihoze, ne mogu da razumem zašto nekom smeta nešto novo i upotrebljivo samo tu gde jeste. Ne odobravam, ali još i da razumem da neko odvrne sijalicu pa je odnese ...

Ivanina priča Zaustavila sam se pre nekoliko dana sa porodicom ispred pulta sa kineskom hranom u jednom beogradskom tržnom centru. Nije loša klopa, pogotovo kad nemaš drugo rešenje jer si se zatekao gladan baš tu, a ručka kod kuće nema. Imaju običaj da sipaju previše, pitala sam jednom zašto, rekli su mi – „Tako je kod nas“ i od tad znam da mogu da uputim izazov bilo kome da pojede celu manju porciju, nisam sigurna hoće li uspeti… Lepo bilo, ručali smo, ostatak porodice se nešto raštrkao okolo, ostala sam sama da pošaljem par mailova i završim ručak. Kao i ...

Natašina priča Isti dan (ozbiljno prohladan, s kraja novembra). Bojim se, mogao bi da bude i bilo koji dan. Još strašnije – svaki dan. Nemam običaj da svraćam u restoran brze hrane, ali tog dana sam se, sa Lanom prihvatila kurirskog posla za mlađe (ostali da rade zadatak koji sam im na predavanju dala, bilo je fer da i ja nešto uradim). Izlazimo sa punim kesama naručenog koječega. Uz izlog restorana koji miriše na izobilje sedi dečak. Desetak, možda i dvanaest godina, teško mi je da procenim. U rukama mu od hladnoće sklupčano štene. Mazi ga i ćuti, samo nas ...

A i to bi moralo da ide na ozbiljnu reviziju. Elem, ušli smo u Nedelju borbe protiv nasilja nad ženama. Ako gledamo surovo statistički, za naše uslove uspeh akcije bi bio da u ovih sedam dana ni jedna žena ne bude ubijena na kućnom pragu. I kad prođe sedmica – proći će i tema. Na to smo navikli. Ali meni se malo smučilo. Ako okrenete registar nevladinih organizacija, ako njima dodate sva nacionalna i lokalna tela čija je odgovornost rodna ravnopravnost , shvatićete da nije malo onih koji bi morali da zaštite ženu. Ne dodajem policiju i sudstvo, to bi ...

Petak veče, ludnica u relativno uskoj ulici, gde se nalazi i veliki supermarket. Stojim sa decom na trotoaru ispred ulaza, čekamo. Gledam ženu u džinovskom audiju kako sa ćerkom odlazi sva važna i „oslobađa“ pešački prelaz preko kojeg je celom dužinom bila parkirana. Moćna, jer to joj pripada. Nemaju komunalci ništa s njom … Momentalno stiže sledeći kandidat za parkiranje ne pešačkom, čovek od svojih 65 otprilike. Staje, ali se predomišlja. Preko puta, ispred samog ulaza, baš gde stojim sa decom je bolje. Okreće auto na sred ulice i kreće na nas. Čak i ne pokušava da pita (mada je ...