VENTil

Prošla je sezona praznika, pa da se sad iskukam na miru. Ne zamerite, znam da nije „svetsko pitanje“ i da nikome život ne zavisi od toga, ali u pitanju je nešto što me nervira već godinama, a sa padom standarda i poskupljivanjem svega – sada me nervira još više. Jer kad nešto već platim, hoću da to bar bude kako treba! Svi mi, potrošači, imamo hiljadu i jednu pritužbu na proizvođače, distributere… ova će delovati krajnje banalno, ali verujte da nije. Nije, kada kupujete poklon… Niko ne želi da da poklon sa nalepljenom cenom, jel tako? I onda pristupi guljenju ...

Draga naša, Pošto smo te dočekali po gotovo svim običajima i kalendarima, red je da porazgovaramo. Otvoreno i prijateljski. Čisto da ne bude posle: „nisam znala“, „niko mi nije rekao“, „imali ste nerealna očekivanja“… Da se pogledamo u oči, pa da krenemo i u ovu avanturu. Mi sa tobom, ti sa nama. Nit’ mi imamo rezervnu godinu, nit’ ti nas možeš da zaobiđeš. (Mislim, ne možeš, zar ne?) Odmah da ti kažem: radost sa kojom sam te dočekala bila je moja odluka, a ne stvar trenutka ili neočekivanog raspoloženja. Moglo bi se reći – čista paganština na delu. Pomislih, možda ...

Ovo što smo doživeli jutros u Beogradu ne pripada 21.veku, ne pripada jednom VELEGRADU, kako Beograd nazivaju svi kada se nešto busaju, ne pripada PRESTONICI, što je u poslednje vreme omiljeni termin petparačkih novinara kad pišu „važne“ vesti iz „PRESTONIČKIH noćnih klubova“… Dovoljno dugo živim da pamtim i veće snegove, pamtim razne kolapse u saobraćaju, ali potpuno neraščišćene bulevare i velike gradske ulice nisam videla nikad. Bila sam primorana da decu vodim taksijem u školu jutros, autobus za nas nije moguć u ovim uslovima, mora mnogo da se preseda. Ustale smo pola sata ranije nego obično i od 7 15 ...

Ovogodišnji Sajam knjiga, koji sam (kao da sam „od juče“), posetila u subotu pre podne je bila jedna od većih gužvi u kojima sam se u životu našla. Guranje najbliže rok koncertima, ono kad si u prvim redovima. Ne znam… valjda sam ga ranijih godina posećivala u nekim zgodnijim terminima. Ovo je bilo zaista nezamislivo, što je bilo jasno već u podzemnom prolazu gde je reka ljudi išla samo na jednu stranu. Moram da kažem da me to veseli, lepo je da ljudi vole knjige, naravno da žele da ih kupe na sajamskim popustima, lepo je da se na jednom ...

Bezvezna neka godina, od onih čijem se kraju raduješ mnogo više nego početku. Ambiciozno loša i za prestupne, koje narod, nekako, nikad baš nije voleo. Kad oko tebe nema gotovo nikoga ko na prečac ili mučno lagano baš u ovoj godini nije ostao bez nekog svog i kad u sebi samoj prepoznaš takvog višestrukog gubitnika, opravdanja za „pucanje“ ne manjka. Koliko god važim za jaku, onu koja može kad treba, toliko me ovo vreme iskušavalo. U trenutku sam bukvalno osetila krckanje, pukotine. Konstrukcija je počela da popušta. Najpre emotivno, psihički, a onda i sasvim opipljivo, slomom čitavog sistema od onoga ...

Zapravo, Ivana je kriva: da ona nije od jutros pokrenula temu, možda bih i oćutala, ali kako je „teško žabu u vodu naterati“ – ne mogu da ćutim. Ivana je prokomentarisala pismenost autora potencijalno zanimljive rasprave na temu zašto mladi znaju više o estradi nego o Njegošu. Ipak, podnaslov članka otkrio je da autor i urednik (ako ga je bilo), nisu familijarni sa gramatikom, pa je teško poverovati i u njihov iskren bol zbog zanemarenih književnih vrednosti. Naime, ispod provokativnog, čak jakog naslova: „Ko je ubio Njegoša?“, u podnaslovu se kaže da „Mladi u Srbiji mnogo bolje poznaju opus folk ...