Uskrs za domaćice – početnice

Spasenija Pata Marković, ako niste znali, bila je, za ona vremena i ove prostore, više nego Marta Stjuart, Džejmi Oliver i Lepi Brka – zajedno.

Njen čuveni kuvar, koji sam dobila od bake u nasleđe, bio je mnogo više od zbirke recepata. Bio je to bukvar za vođenje domaćinstva, udžbenik gatronomske kulture,, dijetetike, higijene, ali i tradicije i običaja.

Nije neobično, zato, što mnogi recepti počinju rečenicom : “Uzeti čistu šerpu…” 🙂 Ali o receptima ćemo drugi put.

Bilo mi je zanimljivo da pročitam kakva uputstva Pata daje mladim domaćicama za Uskrs.

“Svaka domaćica mora imati napravljen plan, po kome će sve poslove za Uskrs polako i bez žurbe završiti.”

Eh, Pato, kad bi moglo i kad bismo mi imale vrmena za plan :). Mada, kad bolje razmislim, žena je potpuno u pravu, nama žurba često dođe i kao opravdanje.

Pata još savetuje da se svi veliki kućni poslovi završe na Veliki četvrtak (uključujući i bojenje jaja), kako bi se Veliki petak posvetio miru i molitvi. Za većinu nas četvrtak je još radni dan, pa će i Bog razumeti da se nešto ostavlja i za petak.

Subota je dan za pripremu ručka i “popravljanja” kuće.

“Na Veliku subotu uveče kuća treba da je već sasvim spremna, dečja odela dovedena u red (ja samo pomislim na “red” u sobi svog tinejdžera 🙂 ), kandila prislužena, ručak za Uskrs upola spremljen…”.

A za Uskršnji jelovnik, Pata savetuje:

“Za Uskršnji ručak domaćica će spremiti: jagnjeću čorbu, sarmu od zelja, jagnjeće pečenje, salate i kolače.”

Pa – prijatno!