Kolumne:
predstava

Osvetljena tama

Dobro je kad se progovori o teškim temama. Odlično je kad to urade talentovani ljudi. Važno je kad to prepozna publika, ponajpre ona mlađa, jer bi bilo najbolje da to nauče sa filma, a ne iz ličnih iskustava.

Sinoć se u Sava centru, na premijeri filma “Igra u tami” dogodilo baš tako jedno jako i emotivno prepoznavanje.

Dobra priča koja ne nudi jednostavno “naravoučenije”, zanimljiva adaptacija pozorišnog komada Đorđa Milosavljevića koji je, opet, Andrićevu metaforu Aske i vuka jasno video u realnom i mogućem. Nesvakidašnje i moderne kamera i montaža, čini se bliske baš senzibilitetu mladog sveta. Iznad svega, sjajne uloge u ekipi iz koje je teško nekog izdvojiti, a nedopustivo izostaviti. Naravno, kao ni režiju Juga Radivojevića.

Ovacije za Viktora Savića, Tamaru Dragičević i Vuka Kostića.

Mnogo devojčuraka na premijeri. Za toliko manje pred ekranima na kojima se prikazuju rieliti – programi. Vredelo je!