Ivana

Stalno nešto čekamo. Čekamo letovanje, zimovanje (ko može da ga priušti), čekamo praznike i slobodne dane. Evo, sad čekamo Uskrs. Kao da žurimo da nam što pre prođe život. Onaj pravi kvalitet života koji pare ne mogu da kupe je odavno nestao, nema se vremena ni mogućnosti. Realno – meni kad neko pomene „kvalitet života“ ja više i ne pomišljam na lepote koje čine život nasmejanim i sadržajnim – putovanja, duga sedenja sa prijateljima, prijatnu dokolicu, vreme za sebe… Ne – ja pomislim kako sam zahvalna što još uvek možemo da omogućimo deci da idu na aktivnosti koje žele, more ...

Retki su ljudi koji ne vole prirodu. Tišinu, svež vazduh, mir daleko od gradske gužve. Postoje ipak ljudi koji nisu dovoljno razvili odnos sa njom,jednostavno im je život bio drugačiji. Nisu nikad imali nikog na selu, vikendicu ili porodični kult odlazaka na izlete. Lepa je priroda,da,ali nemaju naviku da je obilaze dovoljno često. Ja sam jedna od tih. Setim se uvek svog pokojnog svekra, i on je bio „naš“ – kad bi mu neko pomenuo prirodu rekao bi „Kakva bre priroda, ja sam KABINETSKI tip“, da nas nasmeje. Potpuno sam kapirala taj strah od tišine i dosade, u gradu je ...

Primetila sam da u poslednje vreme imam baš kratak fitilj. Čak ne u smislu da ću se posvadjati sa nekim , za to je potrebno da me neko baš izbezumi… Nego-nemam više živce za mnogo toga. Ljude,dogadjaje…Vrlo je moguće da je u pitanju “zamor materijala”. Istina,nemam još dovoljno godina da bih baš u tome tražila uzroke,ali kad unazad pogledam-i mene i moju generaciju je pregazila ova zemlja na vrlo brutalan nacin. Taman nam je dala da kao poluodrasli ljudi udahnemo malo života,a onda nam ga uzela. Bar smo imali tu godinu-dve. Realno,ceo naš “odrasli život” proveli smo u previranjima,ratovima,nadgornjavanjima,borbi za ...