Ivana

Koliko puta vam se dogodilo da ste primorani da se osećate loše zbog nečega što znate da ste uradili dobro? Jer vaš šef nije zadovoljan, ali ne znate tačno zašto? Da li vam se nešto sprema? Pravi li se manevar da vas zamene nekim boljim ili „boljim“? Podobnijim? Ovaj „novi“ sistem poslovanja u kriznom periodu mnogima je osvojio ili utvrdio autoritet jer su dobili priliku da rukovode (čitaj – vladaju) ljudima koji u nedostatku izbora prave gomile kompromisa, ćute i trpe ono što ranije nikada ne bi. Neki, kad se priča na ovu temu kažu „Dobrodošli na Zapad“. Nije to ...

Ovih dana me je porazila informacija da postoji predlog da se u jednom lepom delu šume između manastira, osnovne škole i poznatog starog senjačkog restorana – pravi deponija. Ili „reciklažno dvorište“, bolje zvuči… Meni je svaki park i svaki komad šume svetinja. I mislim da bi trebalo svima da bude, naročito u gradskim sredinama. Očigledno ne misle svi tako i veoma bih volela da upoznam potpisnika ideje, da ga pitam šta ga je tačno navelo da mu baš to mesto padne na pamet. Ljudi potpisuju peticije, žestoko se bune i baš da vidimo kako će da se završi. Hoće li biti razuma ili po stoti put ...

Gledam jednu američku seriju sinoć, skandali neki, kampanje, koliko hoćeš zlonamernih oponenata i novinara. Zovu, traže izjave, postavljaju neprijatna pitanja, dobijaju odgovore. Na kraju svakog odgovora sledi pitanje novinara sa druge strane “žice”: “Is it a quote?” (“da li je to citat?”) Dakle – da ne bi bilo zabune i optužbi za vadjenje iz konteksta – oni snimaju taj razgovor i sagovornika, drugim rečima pitaju da li je u redu da to tako i objave. I objave – kad dobiju potvrdu. Čist račun. Pitala sam par prijatelja koji se bave javnim poslovima i imali su neprijatnosti sa izvesnim pisanim medijima – da li ...

Evo nekoliko zajedničkih stavova i saveta vrednih i uspešnih ljudi o kojima stalno slušamo i čitamo – kako se izdvojiti, ne biti prosečan: “ Uspeh se ne dešava sam od sebe“, kažu. “ Morate ga želeti i raditi na njemu.“ „ Morate puno da se odričete“. I slično… Sve to i mi radimo, pa uspeh često izostane, ne bi li neko drugi bio „uspešan“, jer je neko tako odlučio. Odričemo se i radimo – pa ništa. Sve na minimumu minimuma. Mnogi bi i da rade, ali nemaju šta. Da, mnogo je teška situacija kod nas. Sve što uvek saslušamo na ...

Priču o radoznalosti i mački svi znaju – ko ima mačku zna i kako to izgleda. Hiljadu puta skupo plaćena radoznalost, koja ni mačijom inteligencijom ne može da se pobedi. Kod ljudi je slična stvar, osim sto nas ipak odlikuje druga vrsta razuma, moć da analiziramo stvari, pa onda i naučimo da ne ponavljamo greške. Ima ona slatka teza “ja nikada ne pravim istu grešku dva puta, nego pet – šest puta, da budem sigurna”. Jeste simpatično za reći, ali niko normalan ne živi tako. Iz grešaka se uči. Zato me jako čudi nešto što se, vidim, ponavlja iz dana ...

Ima tih dana kad se sve “skupi”, kad si tempirana bomba, uz malo sreće dovoljno razumna da znaš da je glupo i ruzno da se ispucavaš na nedužnim ljudima, a tamo gde zapravo treba ne možeš – jer ćeš samo ti da platiš, ne oni. Frustrirani smo manje-više svi, raznim nepravdama, ponašanjem ljudi koje ne bismo nikada u životu sreli da nije bilo raznih nesrećnih spletova okolnosti, besparicom, večitom zabrinutošću hoćemo li ostati bez posla, hoćemo li moći da priuštimo deci makar neki koliko – toliko pristojan život. Ja bih samo malo da legnem da plačem nekad tako, plakanje je ...