Da je Gorica Popović sjajna glumica – stvar je o kojoj je suvišno pisati. Kako dobro peva zna svako ko bar malo drži do poznavanja dobre domaće muzike, ali kako Gorica ima zlatne ruke i šta sve ume – to saznanje je privilegija njenih prijatelja sa kojima podeli sličice svojih rukotvorina. Tako je onomad sa njenog FB „zida“ zamirisala pita od tikve, toliko slasno, da smo odmah zamolili Goricu da sa nama podeli i recept. I deluje fantastično za praznične zimske večeri. Nema druge – nego da probamo.       A Gorica kaže:

Od onih sam koji cene svoju tradiciju, ali ne smeta mi da iz drugih preuzmem nešto što mi se dopada i može da ulepša koji trenutak. Zimsko veče u našoj kući mora da miriše na cimet i karanfilić, okićeno tako da treperi i svetluca i dozvoljava izlet u bajkovito. To je vreme kad volimo da se okupljamo i na stolu bude čaja, tople čokolade ili kuvanog vina. A uz to dođu zgodno i – keksići. Paprenjake („bibernjake“, ako hoćemo u skroz domaćoj verziji) probala sam prvi put u Švedskoj pre mnogo godina. U to vreme je ovde bilo skroz nezamislivo ...

„U sve sam mogla da poverujem, ali da će neko od mene tražiti recepte…“, bila je reakcija naše drugarice Lane Andrić Šaranović na molbu da i na INventu podeli svoje iskustvo. U stvari, nije Lana ni malo naivan igrač: malo-malo pa na njenom zidiću osvane neka fotografija specijaliteta koji je taman takav da odmah poželiš da i sama probaš. Pre svega zato što obećava, a zatim i zbog toga što ne opterećuje „fenserajem“ koji je postao obavezni pratilac gastronomije na mrežama. Lana je zaposlena mlada žena, HR profesionalac u jednoj prestižnoj agenciji, a u kući se dobrovoljno pretvara u šefa ...

Kratak boravak na američkoj zapadnoj obali pre dvadesetak godina, učinio je da poverujem da u Los Anđelesu svi živi mogu da se podele u dve grupe: opsednuti fitnesom i zdravom hranom i pregojeni „tamanitelji“ onoga što se u žargonu zove „džanki fud“, a mi mu tepamo „brza hrana“. Kao da nikoga nije bilo između. Prvima su gastronomska zadovoljstva zabranjivali nova „religija“ i gurui raznih pravaca, a drugi su digli ruke od svega – pa i od sebe. Zato sam bila ne malo, ali prijatno iznenađena poklonom koji sam onomad dovila od kume, tek pristigle iz Teksasa: slatko, ukusno, zanimljivo, a ...

Kad slatkišu dodaš pridev „laki“, sve postaje lakše, posebno osećaj krivice zbog unesenih kalorija. A, kako svi znamo da isto važi i za sve što je voćno (☺), ovaj kolač dođe kao podilaženje samom sebi. Šalu na stranu, nije bezazlen u kalorijskom smislu, ali kad već postoji sezonsko voće i prave se kolači, prednost ovog slatkiša je što se brzo sprema i dozvoljava sitne improvizacije. Sem toga, u mojoj sveščici zapisan je pre tridesetak godina, davno pre interneta, pa je nedelja bila dobar povod za sentimentalno putovanje kroz prošlost. Šta vam je potrebno: Dobro umutiti jaja sa šećerom (da „pobele“ ...

Mnogima se desi da u trenutku osete potrebu da se profesionalno posvete nečemu što je do tog trenutka bilo više lično zadovoljstvo, plezir za porodicu i bliske prijatelje. Samo hrabri i odlučni to i učine. Aleksandra Stefanović je uspešna poslovna žena, mama sjajne Anje, stipendistkinje prestižnog evropskog univerziteta, supruga našeg kolege Nenada i, najzad, jedna od onih koja je dala pravi smisao pomalo (zlo)upotrebljenom pojmu gastro-blogerka. Pravi, zato što iz svakog njenog recepta, (a svaki recept je i priča), izviru posvećenost i iskrenost. Kad vam Aleksandra opriča kako to njena porodica uživa u nekom specijalitetu, dođe vam da je zamolite ...