INvent Ivana & Nataša

Nešto razmišljam, kako bi grdno mogao da se prevari neko ko pomisli da sam u svemu mirna, staložena, racionalna i tolerantna. Dobro, godine učenja (čitaj: rada na televiziji bez „podrške“ moćnog pedigrea ili „sponzora“), nauče čoveka, a naročito ženu da sa ozbiljnijim mirom pristupa tuđoj neozbiljnosti prema poslu. Ipak, ima nešto što nisam naučila: nemam trunku milosti, a kamoli tolerancije u odnosu na budalaste i bahate osobe koje svojom neodgovornošću i glupošću očas posla upropaste nečiji trud i rad. I sad, pošto svi već znamo da Ivanine i moje kolumne nastaju iz ličnih doživljaja, najpre umirujuća vest za prijatelje: ništa ...

Ako me nešto podseća na leto, onda je to preliv od maslinovog ulja, sa malo limunovog soka, sitno seckanim belim lukom i peršunom. I naravno malo soli. Ne znam ime ovog preliva, nije ni važno, svi ga znaju. Mi ga zovemo Mrćalez. Bez njega ne mogu da zamislim ni jednu ribu. Ide savršeno i uz kuvani krompir, beli mladi sir, divan je i samo sa hlebom, da se umače, njam, njam… Što se mene tiče, ide i uz sve vrste mesa. Ide uz sve. Ne vidim razlog da se ovaj jednostavan preliv ne koristi i u zimskom periodu, ali je ...

Danas mi je jedna nenormalna žena, okrećući „pun“ posred pešačkog prelaza u mojoj maloj ulici, zamalo prešla točkom preko noge. Da napomenem da sam prelazila ulicu sa dve 8-godišnje devojčice. Izdrala sam se na nju, naravno, ona je bila ljuća od mene. Pre nekoliko dana sam videla ženu kako sa malim detetom u rukama pretrčava autoput… nedavno isto jednu koja na Novom Beogradu van pešačkog, po mraku pretrčava Jurija Gagarina vukući dete od otprilike 3 godine van pešačkog prelaza – destinacija tržni centar, nema ništa drugo preko puta… Dete se saplelo pa ga je zato vukla kao kofer, cipelice su ...

Ako ste turista u Beču i poželite da vidite akvarijum i terarijum (sa sve tropskom oazom) „Kuća mora“, naivno biste mogli da tražite građevinu neobičnog oblika negde van grada, jer gde bi, inače, mogle da se smeste tolike na fotografijama reklamirane atrakcije. Gde bi to mogle da stanu ajkule, sa sve džinovskim kornjačama, sva okeanska flora i fauna i parče kišne šume pride? Mogli biste ozbiljno da zalutate, jer je ova kuća u sred centra, najurbanijeg, a starinskog centra Beča. Građevina, doduše, jeste neobična. Reč je o nekadašnjem protivavionskom bunkeru, visokoj zgradi koja je, na sreću, posle drugog svetskog rata ...

Za površnog posmatrača, Pantelići su prava porodica za žurnale: njihov osmeh nije izveštačen, lepi su ljudi, ne žive od skandala, imaju dvoje divne dece, ali i priču u kojoj je bilo i dramatičnih momenata. Za Prijatelje – Dejan, Miona, Lana i Vukašin su mnogo vise: porodica za uzor i poštovanje. Ona u kojoj svako može da odmeri koliko je jak, ali i da lako shvati da je snažan tek uz svoje bližnje. Njihova zaslužena radost, posle izvojevanih bitaka i iskušenja koja očas donese život, zapravo je prava praznična priča. Invent: Šta porodicu čini važnom i šta je drži na okupu? ...

Spasenija Pata Marković, ako niste znali, bila je, za ona vremena i ove prostore, više nego Marta Stjuart, Džejmi Oliver i Lepi Brka – zajedno. Njen čuveni kuvar, koji sam dobila od bake u nasleđe, bio je mnogo više od zbirke recepata. Bio je to bukvar za vođenje domaćinstva, udžbenik gatronomske kulture,, dijetetike, higijene, ali i tradicije i običaja. Nije neobično, zato, što mnogi recepti počinju rečenicom : “Uzeti čistu šerpu…” 🙂 Ali o receptima ćemo drugi put. Bilo mi je zanimljivo da pročitam kakva uputstva Pata daje mladim domaćicama za Uskrs. “Svaka domaćica mora imati napravljen plan, po kome ...